Don’t feed the monkeys

U vremenu u kom živimo, trudim se da me više ništa ne iznenađuje. Trenirati sebe da na razne pojave gledate ili sa velikom dozom optimizma ili da se ne obazirate preterano je veliko umeće i disciplina koja ne uspeva baš svakom i baš uvek. Tužno je koliko društvo i okolina utiču na kreiranje našeg živtonog stava i koliko nas kolotečina i ono “što je ispravno” gura u kalupe savremenog življenja. Koliko god da se borite, neminovno je bar nekada upasti u zamke koje se svakodnevno postavljaju ispred nas. Kao pripadnik ženskog pola osećam da su žene danas u mnogo nezgodnijem položaju u odnosu na žene pre stotinak ili više godina koliko god to zvučalo neverovatno. Iako su žene danas emancipovane i imaju uglavnom jednaka prava kao i muškarci, obavljaju sve vrste poslova, grade karijere, zarađuju, čini mi se da su se izgubile u borbi za dokazivanjem i izjednačavanjem. Kad razmišljam o tome, često dođem do zaključka da je mnogo toga u muško-ženskim odnosima evoluiralo u nešto potpuno suprotno od onoga kako bi trebalo. I zašto bismo, na kraju krajeva, mi bile jednake sa muškarcima? Neću da budem jednaka ni sa kim u smislu dokazivanja da ja nešto mogu ili ne mogu. Žene su tu, čini mi se, jako pogrešile. Jedno su prava koja su im godinama unazad bila uskraćivana, a nešto potpuno drugo su odnosi među polovima koji su se danas, upravo zbog preterane želje žena da budemo jednaki, jako poremetili.

Čitam jedan od naših najpoznatijih ženskih časopisa i na naslovnoj strani ogroman naslov koji je naravno napisan u svrhu što bolje prodaje novina - Kako upecati muža - uputstvo za početnice. Osim prvobitnog šoka nad naslovom obuzelo me i neko čudno osećanje gađenja, besa, inferiornosti. Bože moj, razmišljam, da li su mogli napisati nešto što više ponižava i degradira ženski rod? I to sve u finoj i ukusnoj oblandi dobrotvora koji se, pobogu, bore za sve one jadne “usedelice” i “početnice”, koje ne umeju i nisu dovoljno sposobne, pametne, lepe i uspešne da “upecaju” i domognu se muža. I to je atmosfera koja se stvara. Muškarci su plen, nešto dragoceno i vredno nešto što bi trebalo “pecati”, nešto do čega dolaze samo one najpametnije i najbolje žene, a onima koje to nisu je potrebno detaljno uputstvo za 120 din.

A što je najgore - žene to kupuju, žene u to veruju, ženama je ta priča naprosto naturena. Ona koja se ne uda do tridesete - ma njoj nešto fali. Baba devojka, ili jedan mnogo komičniji izraz koji je aktuelan u poslednje vreme - baba riba. (Hahahahahahah) Koliko god zvučalo vickasto, jako degradira ženu. Nju okolina gleda ispod oka, traži joj nedostatke, meri joj obim grudi i kukova, zaviruje joj u diplome, posmatra joj porodicu i procenjuje genetiku. Ne želim da ispadne kao da govorim iz ugla jednog ženskog šoviniste jer to nisam, ali definitivno se muškracima oprašta mnogo više.

Udaja je danas postala prioritet gotovo svake devojke, mlade žene. Toliki je pritisak sa svih strana, počev od onog iz najbliže okoline (majki, tetki, baba i sl.) do medija u kojima se konstantno priča o tome i dele se “saveti” za “dobar ulov”. Naravno, svaki (ili bar skoro svaki) normalan čovek teži ostvarivanju sebe kao ličnosti u okviru porodice, ali čemu tolika euforičnost? Pitam se ja… Da li je to zbog prevelike nesigurnosti žena, ili muškaraca? Ko tu koga pokušava da “ulovi”? Veliko je pitanje, ali je bitno da se ovakvi i slični članci o tome kako na najlakši mogući način “upecati” idealnu priliku za udaju, pišu isključivo za žene. To me kao devojku i ženu vređa u smislu degradacije ličnosti i pola kojem pripadam. Zašto bih ja morala da čitam takve stvari? Zašto bih morala da čitam 10 saveta kako na najbolji način istaći grudi (??) ili kako učiniti da vam trepavice budu ovakve ili da vam usne budu onakve?… Shvatam, sve je to marketing, ali zašto se takav nivo i prizemni način komunikacije sa čitalačkom publikom servira isključivo ženskoj populaciji?

Žene su prestale da uživaju u sopstvenom identitetu opterećene svojom spoljašnjošću - grudima, usnama, nogama, celulitom, strijama, silikonima, šminkom, kozmetikom. Svaka žena treba da drži do sebe i svaka treba da se trudi da izgleda maksimalno dobro, lepo, uredno ma koliko godina da ima i čime god da se bavi. Taj stav uvek podržavam i zastupam. Ali… Isto tako mislim da koliko god radile na svom spoljašnjem izgledu i lepoti, koliko god negovale svoju kosu, nokte, lice, telo, tako moramo negovati i razvijati svoju ličnost, identitet. I zato svaka žena koja drži do sebe, mora na sebi i da radi u svakom smislu - intelektualnom, duhovnom, fizičkom, finansijskom… Samo kao takva devojka ili žena može se odupreti tom nametanju klišea od strane okoline i samo kao takva može reći - “Ne, ja neću da se udam sada ili sutra, nego onda kada ja budem želela”, ili - “Neću da izgledam tako, da mislim tako i ponašam se tako, nego onako kako ja hoću”…

Činjenica da su dugogodišnja društveno-politička kriza u našoj zemlji, izolacija i izopštavanje iz svetskih tokova učinili da je jednoj prosečnoj ženi koja živi u Srbiji veoma teško da bude nezavisna u mnogim aspektima, a najviše u finansijskom. Ali isto tako mislim da je pitanje nezavisnosti i samosvesnosti isključivo pitanje ličnog stava i živtnog opredeljenja. Žena je bar danas dovoljno slobodna da izabere svoj put. Hoće li biti domaćica ili graditi karijeru, hoće li se udati u dvadeset ili trideset, hoće li rađati jedno ili troje dece, hoće li biti u potpunosti izjednačena sa muškarcem ili će živeti u njegovoj senci… suštinski važno je da možemo i moramo da se opredelimo. A mnogo je devojka koje veruju da je zaista greh ne ispunjavati neke “standarde” koje propisuju časopisi “za žene” počev od toga kako treba izgledati, pa do toga kako se ponašati u ophoditi u društvu i na koji način graditi svoj životni stav. Nažalost, ali u dosta sam primera imala prilike da se uverim. Laka literatura je za razonodu na plaži uz limunadu ili kafu, ali prihvatati savete i poistovećivati ih sa realnim životom je nešto sasvim drugo i nešto što ni jedna žena sebi ne bi trebalo da dozvoli. Nema tog članka, saveta, testa ili dijete koja vas može učiniti drugačijom ili boljom ako to same sebi ne želite i ako se same ne potrudite da postanete…Hmmm, pa recimo - dobra udavača…

P.S. Funny title is inspired by this cute funny picture.