Hristos Vaskrese!
Polako nas napušta prvi dan najvećeg i najradosnijeg hrišćanskog praznika - Vaskrsa koji je protekao u radosti i veselju kako mene i mojih ukućana, tako, primećujem i čitavog kraja u kome živim. Svi su razdragani, raspoloženi i mili, dan je bio kakav se samo poželeti može, topao i vedar, sunce mirno i pitomo. Sve je lepo. Bez patetike i izveštačenosti. Danas sam, kao nekada kada sam bila mala, skupljala jaja po komšiluku zajedno sa šestogodišnjom sestričinom i dvogodišnjim sestrićima. Ali, naravno i sa moje dve starije sestre… Nema veće radosti od Uskrsa i vaskrsa Gospoda u nama.
Davno, kada sam imala svega pet ili šest godina, kao da je juče bilo sećam se pojedinih događaja i anegdota na dan Uskrsa i kako sam zajedno sa komšinicama i drugaricama iz kraja išla od kuće do kuće skupljajući farbana jaja, koja bismo kasnije menjale, kucale se, igrale, zabavljale. Ponekad se dešavalo da smo i po petnaestak kuća obilazile, a svi su nas s radošću dočekivali, kao da im je u kuću ušlo proleće ili došao neki dugo očekivani, drag gost. Kada se setim jaja jarkih boja kod jedne komšinice, koja i danas ume da enterijer dekoriše veštačkim cvećem, zatim nevešto ofarbanih i puknutih jaja jedne koja za čitavog života nije naučila da bude domaćica, zatim artistički našaranih i nažvrljanih jaja komšinice slikarke…
Jaja su bila i ogledalo kuće u koju idemo, žena i domaćica. Iako je nama bilo svejedno, jer je kvanitet bio taj koji nas je vodio napred i naravno igra, igra do besvesti, do kasnih večernjih sati, kada nas već iznemogle i gladne majke uteraju u kuću. Radost Uskrsa se videla i osećala u svakom dašku, u svakom novom listiću na javorovima, na svakom đurđevku ili jorgovanu. Majke su nam i po nekoliko meseci unapred pripremale haljinice i čarapice za Uskrs i praktično sve lepo što se kupi u periodu između januara i aprila - bilo je zabranjeno za upotrebu uz reči: To je za Uskrs!…
Prošlo je od tada dosta vremena, da ne kažem godina, a i danas ne vidim veliku razliku i nedostatak te predivne uskršnje radosti, samo što danas nema dece koja bi graktala i šetkala se od kuće do kuće i skupljala jaja. U mojoj ulici danas nema generacije dece koja bi mogla da budu ta mala, slatka ekipa, ko što smo nekada bile mi… Generacije dolaze, ali prilično sporo…
No, ipak - Hristos Vaskrese i leta gospodnjeg dve hiljade i šeste… 
