Moj maji, satki blog
Pa ne znam da li je dovoljno lep ili dovoljno ružan da neko kaže: Šta je ovo sad? Ha. Moj maji satki, prolećno-seksipilni, a u isti mah i neodoljivo infantilni blogić. Ah, jednoga dana, kada pogledam, stari, požuteli snepšot ovog (tada, verovatno, zaboravljenog i davno redizajniranog bloga), setiću se kako sam nekada bila blesava.
Ako negde nameravam da se “bekeljim” biće to ovde, tako da slučajnim prolaznicima i zalutalim gostima ne preporučujem zadržavanje. Pod “bekeljenjem” podrazumevam sve ono što bi se na srpskom književnom jeziku, moglo nazvati npr. “ispovesti umetničke duše” , “poetika uma” isl. Ne mogu da nabrajam sad 20 do četiri je, al ujutru…
A zašto blog liči na grafite koje smo crtali na zidovima obdaništa? Toliko je odvratnih uspomena koje nas vežu za to tzv. “zabavište”, koje je ništa drugo nego sinonim za “strašne priče za plašljivu decu”, jedan društveno korisni i opšte prihvaćeni comunity nevaspitane dece, koju roditelji nemaju vremena da vaspitavaju, nego ih prepuštaju na milost i nemilost još nevaspitanijih, baba devojki ili nežnije rečeno “vaspitačicama”. Brrrrrrrr… kad se samo setim, odmah mi se pripiški…
