Moj prvi sajt

Eh… ovako to beše nekad. Ne znam koliko bi dizajnera ovo uradilo, ali evo ja mogu reci da se ne stidim svog prvog sajta koji je, moram priznati, sa ove distance gledano, bio prilična kaka… da se izrazimo pristojno bebećim jezikom…

Sajt je rađen za potrebe izmišljene kozmetičke kompanije, a tada sam mislila da su frejmovi vrhunac dostignuća u web dizajniranju, pa sam ponosno sajt radila u frejmovima (ijaaak…). Inače rađen je samo za rezoluciju 800×600 piksela i Internet Explorer browser, tako da je moj pokušaj da ga pogledam u Firefoxu i “nešto većoj rezoluciji”, bio nemoguća misija… Dobro, ajde, možda da preformulišem - nezaboravna avantura.

U kodu i nije toliko loš, ali nema ni mnogo toga što bi moglo da ga okarakteriše kao dobar… Prilično neuredan i vidi se da prilikom rada, uopšte nisam zalazila u kod, da proverim šta se dešava. WYSIWYG je za mene bio zakon u to doba. Inače, jedina dobra stvar je to što sam sajt radila u Dreamweaver-u, pošto sam Front Page batalila posle jako kratkog perioda “upoznavanja”.

Moj prvi sajt - snapshot

Napomena: pošto je sajt vrlo problematičnog izgleda u bilo kom browser-u, osim u IE i rezoluciji 800×600, postavila sam samo snapshot iz pomenute rezolucije i browsera.

Review sopstvenog sajta

Šta bih sebi sada zamerila?

Pa mnogo toga… Na prvom mestu to što je sajt raden u frejmovima, jer to sada ne podnosim. Frejmovi su totalno anti Search Engine Friendly, a na stranu što sajt u frejmovima, izgleda totalno demode, bar po mom mišljenju. Inače frejmovi su mi se tada najviše dopadali zbog mogućnosti da se ceo tekst skroluje u jednom frejmu, a da čitava stranica ostane one veličine kakvu želite. To je posebno slatko, pošto tada nisam znala da upotrebim div u tu svrhu.

Dalje, smeta mi što je sajt optimizovan samo za jednu rezoluciju, naravno. Sećam se da sam tada mislila da je za svaki sajt neophodno da se radi više verzija za različite rezolucije i browsere, ustvari, mislila sam da je to jako profi. Koristila sam css, ali jako primitivno, samo za tekst i background, čini mi se. Blesavo, zar ne?

Što se vizuelnog dela tiče, ne mogu reći da mislim da je totalno grozno. Ova pink je jedna od mojih omiljenih boja, a ceo layout je solidan, mada ne i mnogo inventivan. Heder ne razumem, ali sam verovatno iskopirala neku standardnu ideju sa sajta slične tematike, a oči cice koja se nalazi u hederu pripadaju jednoj od mojih omiljenih glumica Liv Tyler.

Ne znam više šta bih zamerila samoj sebi na ovom prvencu i mada ga prvi put javno prikazujem, svakako sam vrlo ponosna na njega i ne stidim ga se. Eto… beše nekad…