Ah, taj Oskar…
Evo već je dva dana od kad su u Holivudu dodeljene godišnje nagrade prestižne američke akademije za film, a ja nikako da nađem vremena da napišem par svojih utisaka koji su mi bili najupečatljiviji. Hmmm… nisam se pokajala što sam ostala toliko kasno noću (ili rano ujutru) uz televizor, jer se tu toliko interesantnih stvari moglo videti, da se prosto ni jedan film bilo kog žanra nije mogao porediti sa doživljajem Oskara te večeri… Od lažnog sjaja i glamura prosečnih glumica i starleta, do lažnih osmeha, zadovoljstava, privrženosti, patriotizma, ubeđenja i sl… Jedino što, čini mi se, te večeri nije bilo lažno bili su pozajmljeni dijamanti na vratovima nekih novih zvezda i zvezdica, mrzovoljnost američkog veterana Clint Eastwood-a i totalno odsustvo ženskih hormona kod voditeljke-domaćice programa “komičarke” Ellen DeGeneres, koja je u Americi inače vrlo poznata, ali čini se više po svom seksualnom opredeljenju i vezama sa poznatim ženama, nego po svojoj ekstraordinaroj duhovitosti. Nisam najupućenija šta je “u trendu” na američkoj sceni “zbijanja šala”, ali isto tako znam da kad gledam “Prijatelje” plačem od smeha, a gledajući Ellen te večeri, došlo mi je da plačem od muke… Ne samo da tokom nekoliko sati programa nije imala “odvalu” dostojnu tako velike manifestacije, nego je čak u pojedinim trenucima bila do te mere nezanimljiva da mi je bilo draže pogledati reklame na nekom drugom programu.
